Analiza zemljišta pre prihrane ozimih useva, poput pšenice, ključna je kako bi se obezbedila optimalna ishrana biljaka i postigao visok prinos. Svaka biljka ima specifične potrebe za hranljivim materijama, koje se mogu značajno razlikovati u zavisnosti od prethodnih useva, tipa zemljišta, sortnih karakteristika i drugih faktora.

Za određivanje sadržaja lakopristupačnog azota u zemljištu, koristi se N min metoda. Na osnovu dobijenih rezultata poljoprivredni proizvođači mogu doneti preciznije odluke o nabavci potrebnih đubriva, tj. o vrsti odnosno formulaciji đubriva, kao i količina đubriva koju je potrebno primeniti.

Ovo ne samo da optimizuje upotrebu hranljivih materija, već i smanjuje rizik od prekomerne primene đubriva, što može dovesti do zagađenja zemljišta i vode, kao i povećanja troškova. Na taj način, analiza zemljišta doprinosi ekonomskoj efikasnosti i održivosti poljoprivredne proizvodnje.

Preporuka je, da se sedam do deset dana pre planiranog početka prihrane ozimih useva, uzorci zemljišta pošalju u laboratoriju i da se na osnovu dobijenih rezultata odrede norme za prihranu useva. Najbolji rezultat dobija se kada se u prvoj prihrani doda 60 %, a u drugoj prihrani ostatak planirane količine azotnog đubriva.

Naravno, u zavisnosti od formulacije koja će se koristiti, kao i vremenskih uslova, prihrana ozimih useva treba da se uradi u periodu od januara do marta.